
Математичари – „пчелињи плес“
Пчеле не излећу ујутро из кошнице тек тако. Прво одлазе пчеле извиднице у потрагу за богатом испашом, а када се врате са нектаром или поленом, вратиле су се и са информацијама које преносе другим пчелама. У тами кошнице, на вертикалном пчелињем саћу, пчела извидница почиње плесати. Овај тзв. њишући плес представља један од најинтригантнијих примера комплексног понашања пчела.
Успешна извидница провокативно њише свој стомак лево-десно, крећући се притом праволинијски и представља веома прецизну и комплексну информацију о оријентиру, смеру, удаљености и обиљу, односно квалитету испаше коју је пчела извидница пронашла.

„Пчелињи осињак“

„Пчеле у акцији“
Удаљеност до циља – цвета богатог нектаром или поленом – кодирана је у дужини праволинијског њишућег кретања: што дуже пчела плеше, удаљеност извора хране од кошнице је већа, продужавајући плес за отприлике једну секунду на сваких 1.000 метара удаљености. Кад је храна удаљена само неколико метара од кошнице, праволинијски део плеса се изоставља. Плесни ритам даје пчелама још прецизнији увид о удаљености извора хране, с тим да је број циклуса кретања у облику положене осмице у обрнутој сразмјери са растојањем – што је извор даље, плес је спорији, и обрнуто. На пример, ако пчела изведе 10 циклуса у 15 секунди, поље са цвећем је удаљено 100 метара. Ако се пчела креће спорије, рецимо 2 циклуса у 15 секунди, поље са цвећем је удаљено око 6 км.
„Удаљеност до циља – цвета богатог нектаром или поленом – кодирана је у дужини праволинијског њишућег кретања.“
Још нешто – откривено је да овај однос према растојању није линеаран – већ логаритамски!!!